Међу европским престоницама постоје значајне разлике у ценама електричне енергије

 

Међу европским престоницама постоје значајне разлике у ценама електричне енергије, при чему Брисел достиже 43 евроцента/кВх, а Хелсинки најнижу.

 

Према месечном индексу ХЕПИ који је објавио ВаасаЕТТ, заједнички напор аустријских и мађарских енергетских регулатора, малопродајне цене електричне енергије у Грчкој порасле су за 6% у новембру 2025. у односу на новембар 2024. године, док су малопродајне цене природног гаса порасле за 1%. Индекс покрива 33 европске престонице, при чему је 11 градова забележило раст цена, 7 падова, а остатак је остао стабилан.

 

У поређењу са октобром 2025., цене електричне енергије за крајње{1}}кориснике у Грчкој су порасле за 1%, настављајући месечни узлазни тренд подстакнут повећаном потражњом од почетка зиме. Атина је забележила раст од 3% месечно-на-месечно, Осло је забележио највећи раст од 15% због растућих велепродајних цена, Љубљана је порасла за 9%, Загреб за 7%, а Брисел за 4%. Мадрид је био један од ретких престоница у коме је дошло до пада цена струје, са падом од 2%.

 

Цене електричне енергије за европска домаћинства значајно варирају. Брисел има највишу цену од 0,43 евра/кВх, затим Копенхаген са 0,37 евра/кВх, Даблин са 0,36 евра/кВх, Лондон са 0,36 евра/кВх, Беч са 0,35 евра/кВх и Луксембург са 0,35 евра/кВх. Хелсинки има најнижу цену од само 0,17 евра/кВх. Ове разлике у цени одражавају варијације у трошковима које су резултат различитих тржишних структура, пореских оптерећења и регулаторних избора.